Za i protiv Rezolucije o Srebrenici

Rezolucijom o Srebrenici, čiji su formalni predlagači Nemačka i Ruanda, 11. juli se proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i traži od članica UN uvrštavanje sudski utvrđenih činjenica o genocidu u obrazovne programe.

Cilj rezolucijeje uspostava međunarodnog dana sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. U nacrtu rezolucije se ne pominje niti Srbija, niti Republika Srpska. Sve države se potiču da putem sistema obrazovanja sačuvaju utvrđene činjenice i razviju kulturu sećanja u cilju sprečavanja negiranja i iskrivljavanja istorijskih činjenica.

Sve zemlje, naslednice bivše Jugoslavije, izuzev Srbije, podržatiće rezoluciju.

O rezoluciji, koja ima više od 20 država sponzora među kojima su SAD, Velika Britanija, Francuska, Italija i Hrvatska trebalo je da se glasa 2. maja u Generalnoj skupštini UN, ali je glasanje pomereno zbog dodatnih konsultacija i očekuje se sredinom maja.  

Na zahtev Rusije, u utorak (30.4.) je upriličena i vanredna sednica SB UN na kojoj je članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović putem video-linka ponovila ranije tvrdnje da je Rezolucija „nelegalno“ pripremljena i bez usaglašenih stavova unutar BiH prošla kroz procedure UN, za šta je najavila i krivičnu prijavu protiv ambasadora BiHu UN Zlatka Lagumdžije. Kazala je da je predložena Rezolucija „primer kršenja Ustava BiH i ugrožavanja mira i stabilnosti“.

Kineski predstavnik pri UN je ponovio stav političara iz RS „da usvajanje rezolucije bez saglasnosti oba entiteta nije u skladu sa promoviranjem mira u BiH“.

Ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzja istakao je da je Moskva „kategorički protiv Rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN“ i dodao da „Srebrenica nije jedina mračna stranica rata u BiH“.

Ambasador SAD pri UN Robert Vud osudio je negiranje genocida u Srebrenici. „Nastavak postupaka nekih lidera, uključujući Milorada Dodika, posebno negiranje genocida, izaziva zabrinutost. Neupitna je činjenica da je genocid počinjen u Srebrenici, kako su utvrdili međunarodni sudovi. Pozdravljamo odluku visokog predstavnika za BiH da zabrani učešće na izborima osobama koje su počinile genocid“, kazao je Vud.

Tahirović: Vučić najzaslužniji što se u svetu govori o genocidu u Srebrenici

Kampanju protiv usvajanja Rezolucije o Srebrenici u UN predvodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je aktivirao i diplomatsku mrežu Srbijekako bi sprečio usvajanje Rezolucije u Generalnoj skupštini UN. Njegova izjava da bi usvajanje Rezolucije o Srebrenici značilo „otvaranje Pandorine kutije“ izazvala je brojne reakcije.

Preživele žrtve genocida to doživljavaju kao direktnu pretnju. „Vučić je pripadao političkim strukturama i sistemu koji se dovode u vezu sa genocidom i njegova najava otvaranja Pandorine kutije je direktna pretnja novim genocidom“, kaže predsednik Udruženja žrtava i svedoka genocida Murat Tahirović za DW.

Tahirović ne poriče da su srpski političari postigli „određene rezultate“ svojom kampanjom. „Jesu, postigli su! Nikada se o genocidu u Srebrenici nije više pričalo u UN i u mnogim zemljama sveta. Mnoge male zemlje nikad nisu čule ni za BiH, a kamoli za Srebrenicu i genocid a sada, zahvaljujući Vučiću, jesu! Bez obzira na sve, Srebrenica je sinonim stradanja Bošnjaka“, kaže Tahirović.

Izetbegović: Rezolucija je nova prilika za suočavanje sa istinom

Predsednik najuticajnije bošnjake političke partije – Stranke demokratske akcije (SDA) Bakir Izetbegović, u pismu članicama UN upozorio je da se u RS i dalje negira genocid i veličaju ratni zločinci.

„Usvajanje Rezolucije o Srebrenici će biti nova prilika za suočavanje sa istinom i nova šansa za pomirenje. To je prilika i da se ponovi da odgovornost za počinjeni genocid snose delovi tadašnjeg srpskog režima, a ne kompletan narod“, piše Izetbegović. Time bi, kaže čelnik SDA, bila odbačena teza o odgovornosti srpskog naroda koju plasiraju politički predstavnici Srba u regiji „kako bi opravdali zločine Miloševićevog i Karadžićevog režima“.

Šijaković: Političari pominju Srebrenicu da bi širili strah 

Na pitanje DW-a zašto srpski političari u BiH i regiji UN rezoluciju o Srebrenici predstavljaju kao pretnju, banjalučki sociolog Ivan Šijaković odgovara da političari koriste činjenicu da Srebrenica predstavlja simbol „straha, teskobe, nelagode, stida, neverice, strepnje i tuge za svakog dobronamernog Srbina“, manipulirajući time radi nacionalne homogenizacije.

„Svako pominjanje Srebrenice, uključujući UN rezoluciju, političari koriste da šire strah o ugroženosti srpskog naroda, o opasnostima koje se nad njim nadvijaju ako ne slijede političko rukovodstvo i političke lidere, u ovom slučaju Milorada Dodika i Aleksandra Vučića“, kaže Šijaković.

On napominje da tačan sadržaj UN Rezolucije o genocidu u Srebrenici javnosti još nije poznat, što može biti predmet manipulacija i zlonamernog tumačenja. Takođe, podseća da se proteklih decenija u medijima i preko društvenih mreža širila teza da je Republika Srpska „genocidna tvorevina“.

„Osuđeni za genocid u Srebrenici, u RS se glorifikuju od strane političara i javnog mnijenja kao 'srpski junaci', dok se u kolektivnoj svesti svaki pokušaj uspostavljanja pojedinačne krivice doživljava kao pozivanje na kolektivnu krivicu Srba u BiH i Srbiji“, kaže Šijaković. On napominje da u definiciji genocida nije jasno definisano da li je to čin pojedinaca ili organizirane grupe „što se također može različito tumačiti“.

„I, budimo pošteni, za 80 posto ljudi u svetu svaki zločin pojedinca prvo izaziva pomisao na njegovu etničku i(ili) versku pripadnost, na osnovu čega se potom formiraju i određeni stereotipi. Zato je verovatno da će neki Amerikanac, Belgijanac, Britanac, Norvežanin, Kinez, Saudijac ili Nigerijac pre poistovetiti zločine aktera u Srebrenici sa Srbima, nego sa Radislavom Krstićem, Ratkom Mladićem ili Radovanom Karadžićem“, kaže Šijaković.

Prohić: Genocid nije individualni čin

Za psihologa i političkog analitičara iz Sarajeva Ibrahima Prohića nema dileme – Rezolucija će definitivno doprineti da se zločin genocida koji su snage bosanskih Srba počinile u Srebrenici jula 1995. više nikada ne ponovi. Sagovornik DW-a smatra da je „drama“ oko Rezolucije „veštački producirana“, i da su odgovori na optužbe iz Beograda „rezultat podvale“.

„Vučić i Dodik tvrde da se Rezolucijom optužuje 'celi narod', a odgovori na te izmišljotine su da 'nije narod odgovoran, nego pojedinci'. Pri tome se zaboravlja da genocid nije individualni čin i volja odmetnutih pojedinaca, nego čin pripadnika oficijelnih političkih i (para)državnih struktura koje su planirale genocid“, kaže Prohić.

On napominje da se u definiciji genocida apostrofira namera uništenja društvene grupe i da je, prema dostupnim informacijama i sudskim presudama političko vođstvo bosanskih Srba takvu nameru ispoljavalo devedesetih godina prošlog stoleća kroz stavove tadašnje Srpske demokratske stranke.

„To je na jednoj sednici na Palama definisano i kao ratni cilj, zbog čega je čak i komandant VRS Ratko Mladić upozorio da bi izvršenje takvih političkih smernica predstavljalo genocid“, podseća Prohić. Individualna krivica je samo jedna dimenzija odgovornosti, a druga dimenzija je odgovornost politike i režima.

Sagovornik DW-a tvrdi da aktuelni režimi u Banjaluci i Beogradu negiranjem genocida i protivljenjem usvajanjem Rezoluciji o Srebrenici u UN „brane politiku koja je generisala genocid“.

„Pri tome se ne odustaje od projekta 'velike Srbije', odnosno 'srpskog sveta', radi kojeg je genocid i počinjen. To je trajna orijentacija politika u Beogradu i Banjaluci koje prete ponavljanjem zločina u povoljnim geopolitičkim okolnostima. Zato je iznimno važno u UN-u usvojiti Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, što bi imalo i preventivno dejstvo, kako se takav zločin više nikada ne bi ponovio“, kaže Prohić.

Gašparević: Mala Srbija nastoji da se pozicionira kao veliki igrač

Novinar i politički analitičar iz Domaljevca (Posavina) Pejo Gašparević veruje da stav Beograda u vezi sa rezolucijom ima i geopolitičku pozadinu i da se Srbija time na najvišoj svetskoj pozornici, Generalnoj skupštini UN, u širem kontekstu svrstava uz Rusiju, očekujući i ovoga puta podršku Moskve.

„Kao što Rusija zaoštrava antizapadnu retoriku u vezi rata u Ukrajini i optužuje Zapad što pomaže Kijevu, tako i Srbija zauzima antizapadni gard u vezi Srebrenice, to jest protivi se podršci većine zapadnih sila da se u Generalnoj skupštini UN usvoji Rezolucija o Srebrenici“, kaže Gašparević za DW.

On ističe da se u globalnim razmerama „mala Srbija nastoji pozicionirati kao veliki igrač“. „Tako Beograd pokušava obnoviti svoju nekadašnju poziciju policajca na Balkanu koji dominira tim delom Evrope, za šta mu i treba spomenuta homogenizacija“, kaže Gašparević.

Politički predstavnici Hrvata u BiH o rezoluciji o Srebrenici uglavnom ćute. Mediji nagađaju da bi razlog tome moglo biti političko partnerstvo predsednika HDZ-a BiH sa predsednikom RS-a Miloradom Dodikom.

Sagovornik DW-a napominje da bošnjački i hrvatski političari u BiH imaju prostora za „ambicioznije uveravanje srpske političke klase“ da srpski narod ne snosi kolektivnu odgovornost za genocid nad Bošnjacima u Srebrenici, ali da to ne bi dalo značajnije rezultate.

„Zapravo, ambicije srpske političke elite u ovom trenutku, preko Rezolucije o Srebrenici, ciljaju na veliku svetsku pozornicu u Generalnoj skupštini UN gde se pred očima globalne političke javnosti svrstavaju uz Rusiju i Kinu – protiv Zapada“, kaže Gašparević.