IT-jevci iz Srbije i sa Kosova u Berlinu sklapaju poslove

„Privreda nema vremena da čeka politiku. Mi smo male balkanske države koje moraju da sarađuju i ne smemo da gubimo vreme“, kaže odmah na početku razgovora za DW Ljuljzim Rafuna, predsednik Privredne komore Kosova i predsednik upravnog odbora Investicionog foruma zapadnog Balkana (WB6 CIF). On se, zajedno sa predstavnicima dvadesetak IT-firmi iz Srbije i sa Kosova, našao na dvodnevnom poslovnom forumu u Berlinu u organizaciji Investicionog foruma WB6.

Uklanjanje prepreka

U prostorijama poznate nemačke softverske kompanije SAP u centru Berlina, preduzetnici iz IT-sektora razgovarali su o izazovima te privredne grane, kao što je recimo sveprisutan fenomen veštačke inteligencije, ali su pre svega pokušavali da sklope poslovne kontakte kako bi otvorili put novim poslovnim projektima. A prepreka na tom putu, pogotovo kada se radi o saradnji preduzeća sa Kosova i iz Srbije, nije malo.

Armend Malazogu iz prištinske firme „Cacttus“ prednost u saradnji među zemljama iz regiona vidi u sličnom mentalitetu i funkcionisanju raznih državnih sistema. Ali, kako kaže, skepsa postoji u strukturama, tako da je jednoj firmi s Kosova teško da se probije recimo na javnom konkursu u Srbiji i obrnuto. On je ukazao na činjenicu da su pojedina tržišta zemalja regiona Zapadnog Balkana veoma mala i da je jedino rešenje prekogranična saradnja.

„IT-firmama je u interesu da svoje rešenje prodaju što je većem broju kupaca i sebi tako stvore veće tržište. Mi moramo da promenimo stav: mi sada prvo mislimo kako da nešto prodamo zapadnoj Evropi ili dalekom ili bliskom Istoku, a uopšte ne razmišljamo kako da neki proizvod razvijemo za prodaju u sopstvenom regionu“, kaže Malazogu.

Blizina je prednost, a ne mana

Pojam „mali“ za regiona, kada je u pitanju poslovna saradnja, mogao se često čuti na poslovnom forumu u Berlinu. Aleksandar Rikalović, naučni saradnik na Institutu za veštačku inteligenciju Srbije, takođe kaže da IT-preduzeća iz regiona nemaju drugog izbora nego da sarađuju. No, kako kaže, ta saradnja je trenutno na niskom nivou. „I zato je dobro što smo se ovde sastali kako bismo poboljšali tu saradnju i rešili zajedničke probleme“, kaže Rikalović. A oni se, kada je sama branša u pitanju, pre svega tiču ljudskih resursa. „Sve je teže doći do kvalitetnih IT-stručnjaka, pogotovo kada govorimo o veštačkoj inteligenciji, području na kojem moramo posebno intenzivno da sarađujemo“, zaključuje Rikalović koji predaje i na Fakultetu tehnoloških nauka u Novom Sadu.

I on se, kao i drugi sagovornici DW, osvrnuo na trenutne napetosti na severu Kosova koji opterećuju sve segmente života, pa tako naravno i privredni. „Mi ne možemo da budemo van te situacije koja opterećuje, pogotovo ovih dana. I nije jednostavno u takvoj klimi razvijati biznis, to naravno zahteva dodatni napor“, zaključuje Rikalović. No, i on smatra da se napor isplati, jer u tom globalizovanom sektoru kao što je IT, još uvek je mnogo bolje sarađivati s nekim ko ti je geografski i po mentalitetu bliži. „To je prednost, a ne prepreka“, zaključuje.

Slike nasilja su otrov za investicije

Predsednik Privredne komore Kosova Rafuna smatra da bi političari trebalo da se postaraju za to da se slike kojima svedočimo poslednjih dana više ne ponavljaju. Jer one su, kako kaže, otrov za investicije. „Političari bi trebalo dalje da razgovaraju kako ne bismo imali slike poput ovih koje imamo poslednjih dana. Jer, na kraju krajeva, to je loše i za biznis. Ulagači gledaju šta se događa i radije ulažu negde drugde. To je štetno za Kosovo, štetno je za Srbiju, ali to je štetno i za čitav region, jer onaj ko hoće da ulaže u BiH ili Zapadnu Makedoniju gleda i šta se događa u regionu“, zaključuje Rafuna.

On je u utorak sa svojim kolegom iz Privredne komore Srbije Markom Čadežom boravio u Briselu, gde su obojica razgovarali s komesarom Evropske unije za proširenje Oliverom Varheljijem o poboljšanju privrednih odnosa Kosova i Srbije. „Komesar EU nam je obećao svaku pomoć u našim namerama da intenziviramo ekonomske odnose između Srbije i Kosova, ali i drugih zemalja Zapadnog Balkana. Planirano je i da se takvi sastanci nastave“, rekao je Rafuna.

David Piegazki, specijalni savetnik predsednika Privredne komore Srbije Marka Čadeža, takođe je prisustvovao sastanku u Briselu i konferenciji u Berlinu. „Varehelji nam je poručio da sada moramo da budemo pametniji od političara i da iskoristimo šansu“, rekao je za DW Piegazki. On je na kraju izneo i svoj omiljeni citat bivšeg predstavnika nemačke privreda u Srbiji Martina Knapa koji je vole da kaže da je „biznis jedina organizacija za postizanja mira u svetu koja zaista funkcioniše“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.