1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Konflikti

Ukrajina: Istrage zbog „okupatorskih izbora“

9. septembar 2023.

Rusija sprovodi lokalne „izbore“ i u okupiranim oblastima Ukrajine. Kijev svima koji učestvuju u organizaciji preti višegodišnjom robijom.

https://p.dw.com/p/4W8fg
Glasanje u Kahovki u regionu Donjecka
Glasanje u Kahovki u regionu DonjeckaFoto: Alexei Konovalov/TASS/dpa/picture alliance

Ukrajinska tajna služba SBU sumnjiči čelne ljude ruske Centralne izborne komisije zbog organizacije izbora na teritoriji Ukrajine. Glasanje treba da se održi i u okupiranim oblastima Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona, zbog čega se organizatorima preti doživotnim zatvorom i oduzimanjem imovine.

U saopštenju SBU navodi se da šefica ruske izborne komisije Ela Pamfilova „podržava vrhovno vojno-političko rukovodstvo Rusije u ’legalizaciji’ okupacionog režima u privremeno okupiranim oblastima“.

„Sledeći zadatak optužene je da lažira rezultate pseudo-izbora potpuno u korist marioneta, 'kandidata' koje je odabrao Kremlj“, dodaje se. Ruskoj izbornoj komisiji se prebacuje i učešće u pseudo-referendumima o „pristupanju“ zaposednutih oblasti Ruskoj Federaciji.

Glasanje uz duge cevi

U nedelju (10. septembar) u Rusiji se održavaju regionalni i lokalni izbori. No, na ukrajinskim teritorijama pod kontrolom Rusa glasanje traje već duže od nedelju dana.

U mestima blizu linije fronta, članovi „mobilnih biračkih odbora“ obilaze domaćinstva još od 31. avgusta. Kako je za DW rekao portparol SBU Artem Dehtjarenko, građani „glasaju“ u prisustvu naoružane okupacione policije.

Dehtjarenko tvrdi kako je Kremlj naredio da se obezbedi što veća „izlaznost“. „U Berdjansku su recimo ruski napadači i njihove marionete prisilili načelnike bolnica i domova zdravlja da celom osoblju nalože da učestvuje u lažnim izborima“, kaže ovaj portparol.

Birači neće biti gonjeni, organizatori hoće
Birači neće biti gonjeni, organizatori hoćeFoto: Alexander Ermochenko/REUTERS

On poziva ukrajinske građane da „ne uzimaju učešća u lažnom glasanju i da tako ne preduzimaju ništa što ide u korist agresoru“.

Kijev doduše obećava da, baš kao na prošlogodišnjim „referendumima“, neće kazniti nikog zbog izlaska na takvo glasanje, posebno ako je to učinjeno pod pretnjom.

Ali, kao teško krivično delo se posmatra aktivno učešće u biračkim odborima, „posmatranju“ izbora i kandidovanje za neku poziciju pod okupatorskim režimom.

Duga lista „saradnika okupatora“

Tako je već do kraja avgusta SBU popisao više od 3.500 „aktivnih učesnika“ ilegalnih izbora. Protiv njih još nisu pokrenute zvanične istrage niti optužnice, ali u Kijevu uveravaju da će ruski državljani biti optuženi za udar na teritorijalni integritet, a ukrajinski za kolaboraciju.

Čini se da je SBU za ubeležio samo delić imena. Prema navodima okupacionih vlasti, samo u oblasti Luganska ima preko pet hiljada osoba u izbornim komisijama i biračkim odborima. Tu je zatim preko trista kandidata za „regionalnu dumu“ i preko tri hiljade za pozicije u lokalnoj samoupravi.

Njih ponekad nije lako identifikovati jer „birački odbori“ iz bezbednosnih razloga ne daju navode ni o svojim članovima ni o kandidatima. Podaci koji se odnose na ranija ilegalna glasanja pokazuju da će Kijevu biti teško da se kazne svi koji omogućavaju ovakve izbore.

Prema računici ukrajinske organizacije „Opora“, za organizaciju „referenduma“ na Krimu i u Donbasu 2014. godine do sada je osuđeno svega 288 ljudi. Ogromna većina njih dobila je tek uslovne kazne zbog povrede teritorijalnog integriteta.

Improvizovana biračka mesta
Improvizovana biračka mestaFoto: uncredited/AP/picture alliance

Sada je stvar pikantnija. Jer, već i prošle jeseni, nakon „referenduma“ o pristupanju Rusiji u Donjecku, Lugansku, Hersonu i Zaporožju, ukrajinske vlasti su učesnike gonile na osnovu novog člana krivičnog zakonika. Njime se učešće u sprovođenju izbora proglašava kolaboracijom i kažnjava sa pet do deset godina robije.

Ti „referendumi“ su bili organizovani u hitnji. Prema izvorima DW, tada se daleko manji broj stanovnika zaposednutih oblasti uključio u organizaciju glasanja nego što je to slučaj na tekućim „izborima“.

Prošle jeseni su takođe lokalne ukrajinske ćelije otpora često objavljivale podatke onih koji učestvuju u sprovođenju „referenduma“, a u Kijevu su se tako samo množile optužnice.

Penzionerke iza rešetaka

Prema istraživanju DW, skoro godinu dana kasnije se u sudskim datotekama može naći osamdesetak presuda protiv organizatora „referenduma“. Državno tužilaštvo navodi da je zbog „kolaboracije“ povedeno 6.200 procesa, ali je nejasno koliko od toga se koncentriše na organizatore glasanja.

Od presuda u koje je DW imao uvid – sve do jedne su osuđujuće. Polovina je doneta u odsustvu okrivljenog, jer zakon za slučaj rata dopušta da se kolaborantima sudi u odsustvu. U tim slučajevima su sudovi određivali maksimalnih deset godina robije uz zaplenu imovine.

Bilbord Jedinstvene Rusije u Donjecku
Bilbord Jedinstvene Rusije u DonjeckuFoto: Uncredited/AP/picture-alliance

Među onima koji su glavom i bradom izvedeni pred sud dominirali su stanovnici desne obale Hersona – oblasti koju su Ukrajinci povratili jedva mesec dana nakon „referenduma“. Otada je dvadesetak ljudi – često penzionerke iz sela kod Hersona – priznalo krivicu i tako dobilo minimalnih, ali teških pet godina zatvora.

Sada SBU obećava da će još pomnije pratiti ko učestvuje na „izborima“. Ali ne samo to – infrastruktura povezana sa „izborima“ na meti je ukrajinske artiljerije.

Prošle sedmice su objekti koji imaju veze sa izborima napadnuti barem dvaput. Najpre je gađano sedište „Jedinstvene Rusije“, partije Vladimira Putina, u Novoj Kahovki. A onda je izveden napad bespilotnom letelicom na biračko mesto u Kamjanki Dnjeprovskoj.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.