1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Pravosuđe

Trideset godina Haškog tribunala: od Miloševića do Putina

25. maj 2023.

Ruskog predsednika traži Međunarodni krivični sud u Hagu. Temelji za to postavljeni su osnivanjem posebnih sudova za bivšu Jugoslaviju i Ruandu.

https://p.dw.com/p/4RnkV
Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda, Karim Kan (u sredini), u Buči, Ukrajina
Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda, Karim Kan (u sredini), u Buči, UkrajinaFoto: Fadel Senna/AFP/Getty Images

Odjednom se pojavio: Ratko Mladić pred sudom u Hagu u leto 2011, nakon više od decenije bekstva i skrivanja. Bivši general vojske Republike Srpske kasnije je proglašen krivim za opsadu Sarajeva i genocid u Srebrenici tokom kojeg je u julu 1995. ubijeno više od 8.000 bošnjačkih dečaka i muškaraca.

Tribunal je osnovan pre tačno 30 godina, Rezolucijom Ujedinjenih nacija 827 od 25. maja 1993. Poslednji krivični postupak okončan je 2017. godine. U tom periodu osuđena su 84 od 161 optuženika. Uključujući i Mladića.

Od male dvorane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY) delilo ga je samo neprobojno staklo. Svaki njegov pokret posmatrale su članice Udruženja Žena Srebrenice, čije su muževe i sinove ubili Mladićevi vojnici Vojske RS.

Ratni zločinac Mladić: bivši general bosanskih Srba osuđen je 2021. na kaznu doživotnog zatvora
Ratni zločinac Mladić: bivši general bosanskih Srba osuđen je 2021. na kaznu doživotnog zatvoraFoto: Elvis Barukcic/AFP/Getty Images

One i ostali rođaci žrtava stalno su dolazili u Hag – zbog suđenja Mladiću, suđenja bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, suđenja bivšem predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću, protiv kojeg se postupak vodio od 2002. do njegove smrti 2006. godine.

Žrtve i zločinci u sudnici

Susret žrtava s optuženim počiniocima u prostoriji za posetioce ili kao svedoka u sudnici, bio je u centru pravnog procesuiranja zločina počinjenih u ratovima tokom raspada bivše Jugoslavije od 1991. do 1995. „Bilo je pozitivno iznenađenje koliko je ljudi, i žena i muškaraca, na primer u slučaju seksualnih delikata, bilo spremno da dâ precizne izjave u dalekom Hagu“, kaže nemački pravnik Volfgang Šomburg za DW. „I verovatno je za one koji su mogli da svedoče bilo olakšanje što su u tom trenutku mogli u sudu da pogledaju u oči osumnjičenog počinioca“, kaže on.

Majke Srebrenice: rođaci stradalih pratili su 2021. izricanje konačne presudu Mladiću
Majke Srebrenice: rođaci stradalih pratili su 2021. izricanje konačne presudu Mladiću Foto: Darko Bandic/AP/picture alliance

To se odnosi i na Međunarodni krivični sud za Ruandu, koji je osnovan godinu dana kasnije i na kojem je osuđeno 62 počiniocu Hutu-genocida nad Tutsijima. Od proleća do leta 1994. u Ruandi je ubijeno do milion ljudi.

Osnova za Međunarodni krivični sud

Volfgang Šomburg je bio prvi nemački sudija u Međunarodnom sudu za bivšu Jugoslaviju. On je takođe sudio i na sudu za Ruandu. U razgovoru za DW ukazuje na važnost ta dva ad hok formirana suda, za uspostavljanje Međunarodnog krivičnog suda (MKS), čije je sedište takođe u Hagu.

Volfgang Šomburg u Hagu 2001. (drugi s leva) pored dugogodišnje glavne tužiteljke Karle del Ponte
Volfgang Šomburg u Hagu 2001. (drugi s leva) pored dugogodišnje glavne tužiteljke Karle del PonteFoto: picture-alliance/ dpa

Međunarodni krivični sud nedavno je izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog sumnje na nezakonite otmice ukrajinske dece. „Sve što radi MKS ne bi bilo moguće bez prethodnog rada ova dva suda“, kaže Šomburg. „Dva ad hok suda pokazala su da je, uz političku volju, moguće pozvati na odgovornost najodgovornije, uključujući i predsednike i lidere države ili regiona“, kaže nemački sudija.

Putin – „međunarodno traženi ratni zločinac“

To se odnosi i na ruskog predsednika Putina, naglašava Šomburg. „Čini se da su dokazi koji se odnose na otmicu dece dobri“, kaže on, ali i ide korak dalje: „Kada je reč o tome da li odgovorni u Rusiji mogu da odgovaraju za genocid, odnosno uništavanje Ukrajine kao zločina protiv čovečnosti, vidim brojne dokaze zasnovane na javnim izjavama s kojima smo svi upoznati. Ruski agresorski rat protiv Ukrajine odnosi se na uništavanje političke ili etničke grupe i uništavanje čitavog naroda ili čitave nacije“, kaže Šomburg.

Poslanik nemačkih Zelenih Boris Mijatović zalaže se za više nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda - 30 godina od osnivanja Tribunala za Jugoslaviju
Poslanik nemačkih Zelenih Boris Mijatović zalaže se za više nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda - 30 godina od osnivanja Tribunala za JugoslavijuFoto: Jean MW/Geisler-Fotopress/picture alliance

On ocenjuje da nalog za hapšenje koji je izdao glavni tužilac MKS, Britanac Karim Kan, već daje rezultate: „To ima efekta već i zato što Putin najpre jedva da je napuštao zemlju i pojavljivao se samo virtualno. Takođe, tu su i mnoge izjave iz Moskve da nalog za hapšenje ne znači ništa i da sada čak barataju s nalozima za hapšenje Kana i sudija koji su izdali nalog za hapšenje.“ I još, kaže: „Na osnovu naloga za hapšenje koji su izdale nezavisne sudije međunarodne zajednice, svako može da kaže da je gospodin Putin međunarodno traženi ratni zločinac“, kaže nemački sudija.

-pročitajte još: Rusija diže spomenik „pokojnom diktatoru“ Miloševiću?

Ukrajina: spor oko nadležnosti

U intervjuu za DW, Šomburg podržava rad Međunarodnog krivičnog suda. Čini se da za podrškom postoji potreba, jer je politički veoma kontroverzno to da li taj sud treba da preuzme pravno procesuiranje ruskog rata protiv Ukrajine. Recimo, SAD do danas nisu potpisale osnivačku povelju Suda, baš kao ni Rusija.

Ministarka pravosuđa Letonije Inese Libina-Egnere jedna je od onih koji kritikuju MKS. Ona se zalaže za osnivanje specijalnog suda za Ukrajinu, bez učešća međunarodnih sudija u Hagu. „Sada smo na tački u kojoj je svima jasno da nam je to potrebno“, kaže Libina-Egnere za DW. „Više sam nego uverena da ćemo doći do toga.“

Putin: video-konferencija umesto aviona - od izdavanja naloga za hapšenje on gotovo uopšte nije putovao
Putin: video-konferencija umesto aviona - od izdavanja naloga za hapšenje on gotovo uopšte nije putovaoFoto: Mikhail Klimentyev/AP/picture alliance

Problem je u sledećem: međunarodna podrška MKS je slaba, pogotovo kada je reč o najvažnijoj optužbi, onoj protiv ruskog rukovodstva zbog agresorskog rata koji je u suprotnosti s međunarodnim pravom. Jer, „od 130 država članica MKS, samo je nekoliko, njih oko 45, ratifikovalo proširenje član 8bis, koji se bavi krivičnim delom zločina agresije“, kaže nemački poslanik u Bundestagu Boris Mijatović (Zeleni).

To je tako zbog SAD: Vašington je uvek odbacivao nadležnost suda – u suprotnom bi i o ratu protiv Iraka 2003. moglo da se sudi u Hagu. Mijatović se zalaže za promenu tzv. Rimskog statuta koji reguliše rad MKS. „Trebalo bi ponovo da prilagodimo međunarodno krivično pravo tako da bude dovoljno da napadnuta država bude članica Rimskog statuta, a ne i napadač“, kaže političar nemačkih Zelenih.

Rukovodstvo iz Moskve na sudu u Hagu?

Nemački stručnjak za međunarodno pravo Volfgang Šomburg smatra međutim da se iznošenjem ideja i raspravama o ukrajinskom sudu „stavljaju prepreke na put MKS“. A on je uveren u nadležnost tog suda, već i zbog toga što zemlje tzv. Globalnog juga, od kojih mnoge podržavaju MKS, ne žele da finansiraju neki specijalni sud, ukazuje Šomburg.

On kaže da veruje da će Putin ili ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov jednog dana završiti u Hagu. „To će se dogoditi onako kako se dogodilo i sa drugim liderima koje smo izveli na odgovornost pred sudovima za Jugoslaviju i Ruandu“, smatra nemački sudija. „Oni će završiti na sudu.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.