1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Mediji

Srbija – plodno tlo za SLAPP-tužbe protiv novinara

28. oktobar 2022.

Srbija je postala zemlja u kojoj je pokrenut zabrinjavajuće veliki broj slučajeva takozvanih „SLAPP-tužbi“ protiv novinara i medija, upozorava organizacija „Reporteri bez granica“.

https://p.dw.com/p/4Imbp
Redakcija KRIK-a
Redakcija KRIK-aFoto: KRIK

SLAPP je skraćenica od „Strategic Lawsuit Against Public Participation“ (strateške tužbe protiv javnog istupanja) i označava tužbe koje su usmerene kao pritisak na medije i pojedince da bi ih odvratili od kritičkog istupanja. Cilj tužioca nije da dobije obeštećenje i pravdu na sudu već da zaplaši tuženog, izloži ga trošku dok ne odustane od daljeg pisanja i izveštavanja.

-pročitajte još: Srbija u padu na listi „Indeksa vladavine prava“

Srbija – ove godine možda SLAPP zemlja godine

„Reporteri bez granica“ u svom saopštenju navode da „biznismeni s problematičnim vezama sa politikom i političarima svesno upotrebljavaju te tužbe kako bi ućutkali novinare, i da srpsko pravosuđe i društvo u tome ne vide nikakav problem“. Ta organizacija stoga „poziva Srbiju, koja je najplodnije tlo u Evropi za ovu vrstu tužbi, da usvoji preporuke Evropske komisije iz aprila 2022 godine. Tu postoje preventivne mere da se novinari zaštite od SLAPP-tužbi, kao i kaznene mere za one koji takve tužbe pokreću“.

Srbija se zbog svega toga našla u užem izboru od tri zemlje za titulu „SLAPP zemlja godine“, koja se u tom društvu našla zbog 18 dokumentovanih slučajeva SLAPP-tužbi u 2021 godini. Tu evropsku nagradu za zastrašivanje novinara dodeljuje CASE koalicija (koalicija protiv SLAPP-a u Evropi), mreža nevladinih organizacija koja se bori protiv takvih tužbi.

Šikaniranje tužbama – sve češće u Evropi

Nova vrsta pritiska

Istraživački portal KRIK je tako tužen 11 puta u godinu dana i, kako za DW kaže Jelena Vasić, koordinatorka projekata portala Krik, „to je trenutno najveći problem portala i to je neka nova vrsta pritiska, jer nas tuže državni funkcioneri, moćni biznismeni ili ljudi i kompanije direktno povezeni s ovom vlašću. A tužbe smo dobili zbog tekstova u kojima su samo dokumentovane i proverene informacije.“

Tužbe se najčešće podižu zbog povrede časti i ugleda ili, kako stoji u tužbi aktuelnog ministra policije Bratislava Gašića protiv KRIK-a, „zbog izazivanja fizičkih i psihičkih bolova“. On kao odštetu traži pola miliona dinara.

Pojedine kompanije su, recimo, prvobitni odštetni zahtev od 100.000 evra smanjile na 100 evra i stručnjaci za medijsko pravo upozoravaju da je i to pokazatelj zloupotrebe prava. Ima, međutim, i tužbi u kojima pokretači tužbe traže i zatvorske kazne za novinarke KRIK-a Draganu Pećo i Vesnu Radojević, poput one koju je podneo Nikola Petrović, bivši direktor državne firme Elektromreže Srbije i kum Aleksandra Vučića.

Sagovornici DW navode da sudska praksa pokazuje da podnosiocima tužbi nije važna materijalna odšteta i nekakva sudska satisfakcija, već je namera da se novinari i redakcije iscrpljuju u dugačkim i skupim sudskim procesima:

„Zanimljivo je u tom smislu da su podnosioci tužbi ti koji se ne pojavljuju na suđenjima i oni su ti koji razvlače postupak. Da je neko zaista doživeo duševnu bol, on bi želeo da što pre okonča postupak i dobije naknadu za taj bol. Većina njih se ne pojavljuje na suđenjima i šalju besmislena opravdanja zašto se ne pojavljuju“, ističe Jelena Vasić za DW.

-DW-Dosije: Mediji u Srbiji

Ekonomsko uništavanje redakcija

Većina tih postupaka nema za cilj da se dođe do istine ili da se dobije neka odšteta, smatra izvršni urednik dnevnog lista „Danas“ Vukašin Obradović.

„Reč je o mehanizmu, koji koliko god delovao nerealno u svojim zahtevima, ima za cilj da ekonomski iznuruje redakcije koje se ionako bore za preživljavanje u Srbiji. Osim što ulažete znatna materijalna sredstva za sudski postupak, imate i dodatni efekat da ste u izvesnoj meri, zavisi od redakcije do redakcije, podložni autocenzuri, jer smo imali slučajeve tužbi samo zato jer ste preneli nečije reči izrečene na javnoj sceni“, skreće pažnju Obradović.

Vreme – nenadoknadiv gubitak

Vreme je nenadoknadiv gubitak za redakciju poput naše, naglašava Jelena Vasić, jer ga provodite baveći se ovakvim tužbama i pripremama za ročišta umesto da proučavate slučajeve kriminala i korupcije. Sa druge strane, naša sagovornica sumnja da u Srbiji postoji politička volja da se primene preporuke Evropske komisije kada je reč o SLAPP-tužbama:

„Pre svega jer je reč o ljudima bliskim vlastima, a isto tako same sudije koje učestvuju u tim postupcima nisu dovoljno informisane šta oni mogu da urade u takvim postupcima. Mi se tokom postupaka trudimo da predočimo sudijama kakva je razlika između klasične tužbe, u kojoj je recimo neki tabloid tužen zbog pravih laži koje je izneo protiv nekoga, i SLAPP-tužbe, u kojoj je istraživačka redakcija tužena zbog dokumentovanih tekstova jedino kao vid pritiska“, smatra Jelena Vasić.

Reporteri bez granica ocenjuju da je Srbija najplodnije tlo u Evropi za tzv. SLAPP-tužbe
Reporteri bez granica ocenjuju da je Srbija najplodnije tlo u Evropi za tzv. SLAPP-tužbeFoto: Getty Images/AFP/B. Guay

Politika u medijskoj tišini

U suštini je to način za maltretiranje medija, dodaje Vukašin Obradović i kaže „da kod kolega postoji bojazan šta će se desiti ukoliko neka od tih tužbi bude usvojena. Jer, dovoljno je da neko bude osuđen za 10.000 evra, plus troškovi suđenja, i to je za 90 odsto medija u Srbiji ogromna suma koju oni ne mogu da plate.“

SLAPP-tužbe su samo deo opšteg odnosa vlasti prema kritičkim medijima i stoga, kaže Obradović, „nisam siguran da neki sudija u nekom gradu neće podleći uticaju tih moćnika što će praktično značiti zatvaranje tog medija. Takođe, politički pravac kojim se krećemo zahteva sve veću medijsku tišinu i sve veći broj kontrolisanih medija. Tu sam pesimista što se tiče i SLAPP-tužbi i drugih pritisaka na medije“, zaključuje izvršni urednik dnevnog lista „Danas“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.