Srbija na sajmu u Berlinu: seoski turizam u fokusu

Kontrast ne može biti veći: ispred glavnog ulaza na Berlinski sajam susnežica, temperatura nešto iznad nule i demonstracije protiv avio-kompanija koje profitiraju od proterivanja odbijenih podnosilaca azila. Unutra sasvim drugačija slika: kuda god da se pogleda – sunce, more, srećni i nasmejani ljudi.

Međunarodna turistička berza (ITB) oduvek je bila mesto gde su građani Berlina u ovo sumorno godišnje doba hrlili u masama kako bi se, planirajući i sakupljajući prospekte, radovali „najradosnijim sedmicama u godini“, kako to već reklamni panoi na šarenim štandovima tepaju godišnjem odmoru. Osnovan 1966, u sred Hladnog rata, ITB je godinama zatvorenom Berlinu bio i neka vrsta kontakta sa svetom.

Nakon tri pandemijske godine, ITB je sada ponovo izašao iz virtuelnog sveta i preselio se u sajamske hale na zapadu Berlina. Doduše sajam je ove godine, na razočaranje stotina hiljada „običnih“ građana, otvoren samo za stručnu publiku i skraćen na samo tri dana, od 7. do 9. marta. No i bez široke publike, na sajmu vlada užurbana gužva: nakon tri sezone, predstavnici turističke branše pohrlili su da nadoknade propuštene pandemijske godine.

Izostanak ruskih turista

Među zemljama koje su se predstavile u Berlinu su i one sa jugoistoka Evrope. Naravno, svaka na svoj način i shodno važnosti koju turizam zauzima u njihovoj privredi.

Srbija je jedna od onih zemalja iz tog dela Evrope koja preko turizma ne ostvaruje veliki udeo u BDP (ispod pet odsto), ali je ipak redovno prisutna na manifestacijama poput ove. Srbija je proteklih godina, kada su strani turisti u pitanju, profitirala pre svega od urbanog turizma, a ove godine se, kako se moglo saznati na zajedničkom štandu Srbije, malo manje usredsredila na gradski, a više na seoski, aktivni turizam, koji se inače nalazi u strategijama turističkog razvoja i ostalih zemalja regiona.

No, kako za DW kaže Jelena Popović iz Nacionalne turističke organizacije Srbije, srpski turizam se prošle godine zbog rata u Ukrajini suočio s velikim problemom zbog izostanka najveće grupe turista – onih iz Rusije.

-pročitajte još: Crna Gora: posle Rusa i Ukrajinaca, sad dolaze Nemci

Okretanje zapadnom tržištu

Sa sličnim problemom bori se i susedna Crna Gora, koja, kao i Hrvatska, gotovo četvrtinu svog BDP ostvaruje kroz turizam. „Pre rata su gosti iz Rusije i Ukrajine bili među prvih pet po broju dolazaka, tako da smo mi mnogo izgubili. Međutim, uspeli smo to u 2022. da nadoknadimo povećanjem broja turista iz zapadnih zemalja, ali i iz Izraela ili nekih bivših sovjetskih republika, poput Kazahstana“, kaže za DW Ana Tripković Marković, direktorka Nacionalne turističke organizacije Crne Gore. Cilj te zemlje je da turiste iz Rusije dugoročno zameni turistima iz zapadne Evrope, čemu bi trebalo da doprinese i prisustvo na sajmu u Berlinu.

I u Crnoj Gori je strategija slična: diverzifikacija ponude, što znači manje turista na plaži, više u zaleđu, a kao jedan od ciljeva Tripković Marković navodi i povećanje broja seoskih domaćinstava. Crna Gora je iskoristila i trend „digitalnih nomada“ i na vreme promenila svoje zakone kako bi tim dobrostojećim putnicima, koji ne ostaju samo nedelju dana, zakonski olakšala da u Crnoj Gori uspostave dugotrajniju bazu.

Zapadni Balkan ubuduće zajednički nastupa?

Održivi turizam u cilju očuvanja resursa bila je i tema okruglog stola kojeg je prvog dana sajma, u utorak 7. marta, organizovala američka agencija za razvojnu pomoć Usaid za Bosnu i Hercegovinu. Tom prilikom, predstavnici turističkih zajednica Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije potpisali su i marketinški plan o budućem zajedničkom nastupu na turističkim sajmovima, posebno na udaljenim tržištima.

VD direktorke Nacionalne turističke organizacije Srbije Marija Labović pozdravlja je potpisivanje tog sporazuma koji će omogućiti prisustvo i na udaljenijim tržištima, za šta je navela i praktične prednosti: „Pre svega, zato što putnici koji dolaze izdaleka žele da proputuju više od jedne zemlje. Drugo, mi smo kompatibilni s turističkim proizvodima koje imamo – jedinstveni na svoj način, ali ipak dovoljno slični“, objašnjava Labović.

Manje gostiju, kvalitetnija usluga

Od ostalih zemalja u regionu se, ne samo veličinom štanda, nekako izdvaja Hrvatska. Toj zemlji je Nemačka, uprkos brojnim usponima i padovima, bila i ostala najvažnije turističko tržište. Kao što se više puta moglo čuti, Hrvatska od ove godine donosi dva dodatne aduta: ulazak u Šengen i uvođenje evra. To će, kako je na uvodnoj konferenciji za novinare objasnila hrvatska ministarka kulture Nikolina Brnjac, mnoge iz zemalja koje nisu udaljene, pre svega iz Nemačke, da podstakne na spontana, kraća putovanja.

Time bi trebalo da se ostvari jedan od glavnih ciljeva nove turističke strategije Hrvatske koja pod kišobranom pojma „održivost“ pre svega uključuje diverzifikaciju, i prostornu i vremensku. Drugim rečima, cilj nije više turista, nego njihovo raspoređivanje po celoj godini, a ne samo ona dva do tri letnja meseca koliko, uprkos brojnim najavama i planovima, turistička sezona u Hrvatskoj još uvek traje.

Održivi razvoj?

Na pitanje kako bi strategija, koja kao jedan od glavnih ciljeva ima da produži turističku sezonu trebalo da promeni mentalitet onih koji žive od turizma i koji su navikli na hrvatsku mini-sezonu, direktor Hrvatske turističke zajednice Kristijan Staničić odgovara primedbom da je potrebna „promena pristupa“.

„Potrebna nam je promena u promišljanju: i lokalno stanovništvo mora da oseti korist od turizma, pogotovo u manjim sredinama, i to ne u smislu apartmanizacije i povećanja kapaciteta, nego oplemenjivanja onog što tamo već postoji“, kaže Staničić.

Na pitanje novinara da nije možda malo kontradiktorno da hrvatska turistička strategija s jedne strane predviđa povećanje broja letova i poboljšanje putne infrastrukture, a s druge strane smanjivanje broj noćenja, na konferenciji za novinare nije se mogao dobiti neki zadovoljavajući odgovor. Mnogima smatraju i da je bilo premalo reči o povezanosti Hrvatske održivim prevoznim sredstvom, železnicom, koja je trenutno sve samo ne zadovoljavajuća.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.