1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nakon sastanka u Potsdamu: da li je moguća zabrana AfD-a?

12. januar 2024.

Susret funkcionera AfD-a i desnih ekstremista i njihovi razgovori o proterivanju nekih ljudi iz Nemačke izazvali su oštre kritike. Mogu li to da budu argumenti za pokretanje postupka za zabranu Alternative za Nemačku?

https://p.dw.com/p/4bA96
AfD in Sachsen ist gesichert rechtsextremistisch
Foto: Klaus-Dietmar Gabbert/dpa/picture alliance

Desno-populistička Alternativa za Nemačku (AfD), stranka čiji su neki delovi od strane Ustanove za zaštitu ustavnog poretka u Nemačkoj proglašeni za desno-ekstremne i zbog toga su pod opservacijom, reagovala je na izveštaj istraživačke mreže Korektiv o susretu nekih njenih funkcionara i desnih ekstremista. Kako je navedeno, to nije bio AfD-ov sastanak i tamo nisu razvijane političke strategije. Ipak, stranka ne demantuje da se na susretu u Potsdamu razgovaralo o planu „remigracije“, dakle proterivanju nekih ljudi s migrantskom pozadinom iz Nemačke.

Jedan od idejnih začetnika desno-ekstremnog „Identitarnog pokreta“, Martin Zelner, kako je preneo Korektiv, zalagao se na tom sastanku za to da potražioci azila, stranci s pravom boravka, ali i „oni nemački državljani koji nisu asimilovani“ moraju da napuste Nemačku.

Ta tzv. „remigracija“ nije novi plan desnih ekstremista, a on podrazumeva proterivanje iz Nemačke svih ljudi s migrantskom pozadinom pozadinu, ali i onih s nemačkim državljanstvom koji se ne uklapaju u sliku Nemačke kako je vide desni radikali.

Hotel „Landhaus Adlon“ kod Potsdama u kojem je održan sastanak
Hotel „Landhaus Adlon“ kod Potsdama u kojem je održan sastanakFoto: Jens Kalaene/dpa/picture alliance

Planovi „remigracije“ su protivustavni

Takav plan bio bi rasistički i protivustavan. Definisao bi ljude na osnovu njihovog porekla i sadržajno odgovarao pojmu naroda koji je Savezni ustavni sud proglasio protivustavnim u ranijem postupku zabrane Nacional-demokratske stranke Nemačke (NPD).

Sud u Karlsrueu tada je ocenio: „Politički koncept koji je usmeren na strogo isključivanje svih onih koji nisu etnički Nemci“ vređa ljudsko dostojanstvo. Osim toga kršio bi ljudska prava, jer bi masovno proterivao ljude koji, istina nemaju nemačko državljanstvo, ali imaju pravo boravka u Nemačkoj.

Šta to znači za moguću zabranu AfD-a?

Savezni ustavni sud zahteva dve stvari koje se moraju dokazati kako bi neka stranka bila zabranjena. To su, prvo, protivustavni ciljevi – što znači da stranka mora da teži ograničavanju ili ukidanju slobodarskog, demokratskog osnovnog poretka. I drugo, mora da postoji „plansko aktivno delovanje“ članova stranke ili pristalica stranke kako bi se postigli protivustavni ciljevi. Pritom mora da bar izgleda da je moguće da to delovanje bude uspešno.

Kod NPD-a, koji 2017. nije zabranjen, Savezni ustavni sud u Karlsrueu negirao je stvarnu opasnost te stranke, ocenivši je kao beznačajnu. Ali AfD – koja bi ove godine mogla i da pobedi na nekim pokrajinskim izborima – vrlo verovatno ne bi bila ocenjena kao politički beznačajna.

Na sastanku u Potsdamu bio je i Martin Zelner, jedan od idejnih začetnika desno-ekstremnog „Identitarnog pokreta“
Na sastanku u Potsdamu bio je i Martin Zelner, jedan od idejnih začetnika desno-ekstremnog „Identitarnog pokreta“Foto: Georg Hochmuth/APA/oicturedesk/picture alliance

Koji dokazi bi morali da budu predočeni za zabranu?

U slučaju postupka za zabranu AfD-a, moralo bi da bude dokazano koje ciljeve sledi ta stranka, a da su oni protivustavni.

Kristof Melers, profesor ustavnog prava i poverenik u drugom postupku za zabranu NPD-a, ukazao je u jednom intervjuu za list „Zidojče cajtung“ na sledeći problem: za razliku od NPD-a, AfD nije u svom programu zapisala protivustavne ciljeve. Zato bi njenu protivustavnost bilo potrebno dokazati iz izjava lidera stranke i ujedno dokazati da to važi za čitavu stranku. Ne može se osloniti samo na postojeće izveštaje Ustanove za zaštitu ustavnog poretka, već bi morali da budu izneta dokumenta dobijena sopstvenim istraživanjem. Jedna tema u mogućem postupku zabrane mogla bi da bude umreženost AfD-ovih političara s desno-ekstremnom scenom.

Od koga se AfD ogradio?

Desno-ekstremni „Identitarnog pokret“ nalazi se na spisku organizacija čiji članovi ne mogu da postanu članovi AfD-a. Ali, već godinama je poznato da se AfD tog „spiska o nespojivosti“ ne drži dosledno. Jedan od najpoznatijih primera je poslanik AfD-a u Bundestagu Jan Nolte, koji je u svom kabinetu zaposlio jednog oficira Bundesvera koji je osumnjičen da je planirao desničarski teroristički napad. Uprkos tome što ga je vojna kontraobaveštajna služba MAD označila kao desnog ekstremistu, taj oficir dobio je legitimaciju za ulazak u nemački parlament.

U više navrata se pokazalo da neki članovi AfD-a održavaju kontakte s desnim ekstremistima ili da i sami imaju takvu pozadinu. To, dakle, znači da njihov sopstveni „spisak o nespojivosti“, u toj stranci nema neku naročitu vrednost.

Nakon objavljivanja istraživanja Korektiva, AfD ukazuje na to da susret u Potsdamu stranka nije organizovala, niti je pozivala na taj sastanak.

Jedan element u mogućem postupku zabrane

Alternativa za Nemačku je, istina, zapisala da članovi određenih desno-ekstremnih skupina ne mogu da postanu i članovi te stranke, ali kada se Roland Hartvig, lični savetnik šefice stranke Alis Vajdel, sastaje s istaknutim desnim ekstremistom i razgovaraju o rasističkim planovima proterivanja, to je u svakom slučaju nešto što bi igralo određenu ulogu u mogućem postupku zabrane AfD-a.

Susret u Potsdamu mogao bi da bude pokazatelj protivustavnog delovanja AfD-a, odnosno da bude barem jedan element u mogućem postupku zabrane stranke.

Predsednica AfD-a Alis Vajdel i njen savetnik Roland Hartvig (arhivski snimak)
Predsednica AfD-a Alis Vajdel i njen savetnik Roland Hartvig (arhivski snimak)Foto: Carsten Koall/dpa/picture alliance

Kako su reagovali političari?

Nemački kancelar Olaf Šolc (SPD) na platformi Iks reagovao je sledećim rečima na izveštaj Korektiva: „Nećemo dozvoliti da neko u našoj zemlji pravi razliku na osnovu toga da li neko od nas ima migrantsku pozadinu ili ne. Mi štitimo sve, bez obzira na poreklo, boju kože ili to koliko je neko neugodan za fanatike s fantazijama asimilacije.“

Savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD) upozorila je na opasnost od umrežavanja desničara i desnih ekstremista. Ona kaže da je zato ispravno što Ustanova za zaštitu ustavnog poretka pažljivo prati kontakte u desno-ekstremističkom spektru.

Konstantin fon Noc iz redova Zelenih kaže da su takvi planovi deportacije „konkretni i strukturni sastavni deo stranke koja prezire čoveka“. Aleksander Trom iz opozicione Hrišćansko-demokratske unije (CDU), smatra da je zastrašujuće to kako su međusobno umreženi političari AfD-a, desni ekstremisti i pristalice „Identitetskog pokreta“, koji je označen kao protivustavan. Ali, Trom ne misli da je pametno pokretati postupak zabrane AfD-a, jer smatra da bi to Alternativu samo ojačalo.

Bivši predsednik Bundestaga Volfgang Tirze (SPD) ipak se izjasnio za preispitivanje mogućnosti pokretanja postupka zabrane. Takav postupak ima visoke prepreke i AfD bi ga iskoristio za propagandu, slaže se Tirze. „Ali, Damoklov mač zabrane trebalo bi da ostane da visi iznad AfD-a.“

mb/bš/aj (ard)

Ovaj članak izvorno je objavljen na portalu javnog servisa ARD.