Konobarica se više nije vratila

Do korone je radila u hotelu, u struci  za koju se školovala. Ali onda su došle mere protiv pandemije. Gotovo svaka pokrajina je imala svoje propise, ali je bilo jasno: i taj hotel u Hamburgu ima previše zaposlenih s obzirom na broj gostiju. Jednostavno nema šanse da se od toga može živeti.

Mada je primala dio plate jer je bila na skraćenom radnom vremenu, sve se svelo na preživljavanje. A onda joj je "pukao film" i počela je da traži drugi posao. I našla ga je, u jednoj agenciji za nekretnine.

"Korona mi je otvorila oči. Da nije bilo lokdauna, sigurno bi još radila u hotelu. Ali tako mi je postalo jasno koliko su tamo loši uslovi rada. I da ima alternative", kaže za NDR.

Uredno radno vreme, više slobodnog vremena, veća plata, veće priznanje za ono što čini... Sve je to otkrila tek kad je otišla. I ne pomišlja da se vrati u ugostiteljstvo.

Slično kaže i jedan mladić koji je radio u tehničkoj službi aerodroma za više kompanija. I on sad radi za logističku firmu DHL jer su i aerodromi u koroni bili prazni:

"To je kod mene promenilo način razmišljanja da potražim posao gdje neću zbog nekakvih okolnosti preko noäi ostati na ulici. Bolja plata je sigurno bila važna, ali za mene je bilo još važnije da imam sigurno radno mesto."

Od čega da se živi?

To je nešto što se nije očekivalo: hoteli i restorani opet rade, opet se putuje, ali mnogi ugostitelji su u teškim nevoljama. Nema ko da posluži, nema ko da radi u kuhinji...

A posla ima i više nego pre korone. Konkretno, to znači da 272.812 zaposlenih u tom sektoru više nisu mogli čekati, nego su najvećim delom otišli negde drugde.

To se videlo ovog leta i po nemačkim aerdromima: pljuštale su žalbe zbog neviđenih gužvi i redova, a avioni su morali duže biti na zemlji - jer je zapravo nedostajalo tih "jeftinih" radnika kod prijema putnika, kod sigurnosnog pregleda, kod transporta prtljaga...

Sindikat ver.di procenjuje kako je i do 44 odsto zaposlenih u tim poslovima negde drugde potražilo izvor prihoda.

Sociolog Stefan Sel govori o "šoku korone" koji je posebno pogodio sektore koji su morali zatvoriti ili bitno smanjiti opseg svog poslovanja. On smatra da je korona samo ubrzala proces na tržištu rada koji se mogao naslućivati već zbog demografske promene: mnogobrojni naraštaj rođen nakon Drugog svetskog rata odlazi u penziju, ali nema toliko mladih koji bi došli na njihovo mesto. A dok su čekali da se vrate na posao postalo im je jasno - da mogu birati nešto bolje.

Nisu problem samo veće plate

Najgore je sa mini-poslovima: u ugostiteljstvu ih je čitava četvrtina manje nego pre korone. I naravno da je svima jasno da su to pretežito poslovi koji su loše plaćeni: "Stanje je alarmantno", kaže Mira Nojmajer za NDR.

"Bilo je jasno da su loši uslovi rada i velik broj radnih ugovora na kratko vreme veliki problem, a to se sad videlo u ovoj kriznoj godini, jer ti zaposleni su jednostavno otišli gde će im biti bolje."

U mnogim sektorima, naročito u ugostiteljstvu su već očajni. Sad mnogi nude i veće plate, ali ni tako ne mogu doći do ljudi.

To se neće moći rešiti ni otvaranjem granica za radnu snagu iz inostranstva. Jer s obzirom na demografski razvoj, Institut za tržište rada i istraživanje poslova (IAB) procenjuje da bi Nemačka morala godišnje da prima 400.000 ljudi, ako bi htela da neutrališe taj trend.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu