Dve godine kasnije: gde su Avganistanci saradnici Nemaca?

Dvadesetogodišnja borba protiv terorizma i siromaštva bila je uglavnom neuspešna. Međunarodna misija u Avganistanu, koja je započela 2001. godine i od samog početka bila kontroverzna, definitivno je propala 15. avgusta 2021. Na taj dan islamističkim Talibanima pošlo je za rukom da se vrate na vlast nakon brzopletog povlačenja stranih trupa koje su predvodile SAD.

-pročitajte još: Fijasko u Avganistanu: U Berlinu ogorčeni Belom kućom

Angela Merkel je obećala podršku

U haotičnim okolnostima, nemačke oružane snage evakuisale su Nemce, ali i one Avganistance koji su dugi niz godina sarađivali u vojnom i civilnom sektoru. Međutim, nisu svi ti ljudi mogli odmah da budu evakuisani. Njima je tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, deset dana nakon debakla, u vladinom saopštenju obećala podršku:

„Svim snagama nastavljamo da pomažemo Avganistancima da napuste zemlju, posebno onima koji su stajali uz Nemačku kao osoblje Bundesvera, policije, udruženja za razvojnu saradnju i zalagali se za bezbednu i slobodnu zemlju s perspektivom budućnosti.“

Osoblje još uvek čeka

Dve godine nakon tog obećanja, hiljade bivših saradnika, njihovih porodica i drugi ugroženi još uvek čekaju da stignu u Nemačku. Niko tačno ne zna koliko sudbina još uvek nije razjašnjeno, između ostalog i zbog toga što se, osim državnih organa, brojne nevladine organizacije brinu o ugroženim Avganistancima.

Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer je u junu pred Odborom za ljudska prava Bundestaga navela detalje: Nemačka je od januara 2022. godine primila skoro 20.000 bivših saradnika i članove njihovih porodica. Oni su uglavnom radili za Bundesver i udruženja za razvojnu saradnju.

-pročitajte još: Šta je Nemačka obećala svom lokalnom osoblju u Avganistanu?

Ko obrađuje zahteve za evakuaciju?

Svedočenja pred Odborom nemačkog Bundestaga za istraživanje slučaja Avganistana potvrđuju da Nemačka i dalje ima problema sa pružanjem pomoći bivšim saradnicima u toj zemlji. Krajem aprila, visoki zvaničnik Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke izjavio je da su se i godinu i po dana nakon pada Kabula i dalje obrađivali zahtevi za evakuaciju bivšeg osoblja.

Rukovodilac odgovoran za Centralnu Aziju, Avganistan i Pakistan priznao je da njegovo ministarstvo nije bilo dovoljno pripremljeno za taj zadatak i da je bilo preopterećeno. Takođe je razmatrana opcija smeštaja osoblja koje napušta Avganistan u zemljama kao što su Tadžikistan, Uzbekistan ili Pakistan. Međutim, nijedna od tih vlada nije bila spremna da primi izbeglice iz Avganistana.

Ministarstvo za razvoj obećalo 15.000 prihvata

Otkako su Talibani preuzeli vlast, samo Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj dalo je oko 15.000 tzv. „obećanja o prijemu“ za bivše osoblje i njihove porodice. Od toga je oko 11.600 ljudi stiglo u Nemačku (stanje od 1. jula 2023), odgovorila je portparolka Ministarstva na upit DW.

Od preostalih 3.400 pogođenih, njih oko 160 se nalazi „u tranzitnoj, susednoj zemlji“. Ministarstvo uz pomoć Nemačkog društva za međunarodnu saradnju (GIZ) pomaže bivšim lokalnim saradnicima da dođu u Nemačku, kao i u njihovom snabdevanju i smeštaju u tranzitnim zemljama.

GIZ: „Za svaku izbeglicu smo imali sigurnosni plan“

Iz perspektive GIZ-a, evakuacija funkcioniše dobro. „U svakom trenutku smo znali ko bi mogao da napusti zemlju i na koji način. Za svakog izbeglicu smo imali sigurnosni plan“, izjavio je početkom jula ove godine pred odborom Bundestaga šef odeljenja te organizacije za Avganistan i Pakistan.

Bundestagov odbor takođe je želeo da sazna zašto u trenutku kada su talibani preuzeli vlast, očigledno nije postojao plan za spasavanje lokalnog osoblja. Taj utisak se dodatno pojačao nakon svedočenja ljudi evakuisanih iz Avganistana.

-pročtajte još: Misija u Avganistanu je bila katastrofalna greška

Ministarka Berbok pokreće dodatni program

Talibani u međuvremenu sve više ograničavaju ljudska prava u zemlji, posebno prava žena i devojčica. Zbog toga je nemačka vlada, na inicijativu ministarke spoljnih poslova Analene Berbok, pokrenula dodatni program pomoći. Koristiće ga bivši lokalni saradnici, ali posebno Avganistanci koji se zalažu za prava žena i ljudska prava, kao i osobe koje bi zbog svoje verske ili seksualne orijentacije mogle da postanu meta talibana.

Međutim, organizacije za ljudska prava smatraju da je moguće i više: „Pristup tom programu imaju isključivo osobe koje su još uvek u Avganistanu, a podnošenje zahteva iz trećih zemalja poput Irana ili Pakistana nije moguće“, navodi se u analizi organizacije „Amnesti internešenal“.

Humanitarna pomoć u Avganistanu se nastavlja

Iako je hiljade avganistanskih lokalnih saradnika napustilo svoju zemlju, pružanje humanitarne pomoći iz Nemačke se nastavlja. Međutim, od dolaska talibana na vlast, Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj nije više zapošljavalo lokalno osoblje. Istovremeno, jedan portparol Ministarsva je na upit DW naglasio: „Da bi se i dalje pomagalo ugroženom avganistanskom stanovništvu, neophodno je osoblje iz same zemlje.“

Nemačko društvo za međunarodnu saradnju zaposlio je osoblje na terenu za razvojne projekte nemačke vlade. „Avganistanski službenici GIZ-a su od avgusta 2021. godine uglavnom angažovani na administrativnim, tehničkim i logističkim zadacima, uključujući i procenu bezbednosne situacije“, objašnjava portparolka.

Prema informacijama iz Ministarstva za razvoj, organizacije civilnog društva i dalje zapošljavaju lokalno osoblje iz Avganistana. Vlada pritom pažljivo prati stepen ugroženosti. „Novozaposleni avganistanski radnici u GIZ-u ne rade u ’politički izloženim područjima’, tako da nisu izloženi potencijalnim opasnostima.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.