1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

Dostavljači hrane: Crkavica i „bonus“

5. avgust 2023.

Jurcaju kroz grad na biciklu kako bi zaradili „bonus“ na inače mizernu platu. Dostavljači hrane koji rade za Liferando žale se na uslove rada. Ima dokaza da firma otežava sindikalno organizovanje.

https://p.dw.com/p/4UoLE
Jedan od dostavljača hrane u Berlinu
Jedan od dostavljača hrane u BerlinuFoto: Elliot Douglas/DW

Kristof je kurir Liferanda. Hranu raznosi biciklom, ali vrlo često mora da savlada i mnogo stepenica. Važno je ne gubiti vreme. Ljudi naručuju hranu preko aplikacije za telefon i, naravno, ne vole dugo da čekaju.

Prelaženje po 60 kilometara dnevno za Kristofa je normalna stvar. Baš kao i teški uslovi rada.

On spada u malobrojne kurire koji su pristali da kažu ponešto o uslovima rada, posledicama fizičkih napora i plati za koju radi.

Minimalac i sumnjivi bonus

Plata iznosi 12 evra na sat i predstavlja zakonski minimalac u Nemačkoj. Tako Kristof mesečno zarađuje oko 1.700 evra bruto, dakle, pre odbitaka na ime poreza, penzionog i zdravstvenog osiguranja i drugih dažbina.

To znači da mu za život ostaje bitno manje od te sume. Doduše, na nju se nadodaju specijalne nagrade – bonusi – koji zavise od broja realizovanih isporuka.

No, Kristof kaže da taj broj zavisi od okolnosti na koje kuriri ne mogu da utiču. Na primer, od dužine pojedinačnih trasa koje moraju da savladaju, od vremena koje su proveli u restoranima čekajući da se zgotove naručena jela, ili od vremena koje prođe dok preko aplikacije ne stigne nova porudžbina.

Tako uz isto radno vreme Kristof jednog meseca dobije bonus od 350 evra, a u sledećem mesecu 240. Razlika od 100 evra za njega je – u vreme stalnih poskupljenja – velika suma.

Sindikat kaže: „Bezobrazluk“

Novinari TV-magazina „Report Majnc“ imali su uvid u plate Liferandovih kurira iz čitave Nemačke. Tabele pokazuju velike varijacije u bonusima.

Kompanija je novinarima saopštila da je satnica od 12 evra temelj za planiranje, a da je bonus dodatni podsticaj za rad.

Mark Baumajster iz sindikata „Prehrana, užitak, gostionice“ (NGG) smatra da je taj model nepravedan: „Govoriti o bonusima na nivou minimalnog dohotka – to je bezobrazluk“, rekao je on i dodao da Liferando tako deo poslovnih rizika prebacuje na svoje kurire. Oni su ti koji moraju da spasavaju situaciju kad ima manje porudžbina, kaže Baumajster.

Prema njegovim rečima, bonusi navode kurire da voze prebrzo što stvara mogućnost da nepotrebno dovedu sebe i druge u opasnost. Upravo iz tog razloga su još sedamdesetih godina zakonski zabranjene takve vrste bonusa za vozače kamiona.

Liferando odbacuje optužbe. Predstavnici te firme su izjavili da bezbednost vozača ima najviši prioritet i da kuriri dobijaju „redovne instrukcije za bezbednu vožnju“, kao i da bezbednosne standarde stalno kontroliše poverenik za zaštitu na radu.

Sprečavanje sindikalnog organizovanja

Novinari „Report Majnca“ saznali su da je kompanija Liferando u najmanje četiri grada u Nemačkoj preduzela korake protiv osnivanja saveta zaposlenih.

Firma tvrdi da je reč o gradovima u kojima ona nema nikakav pogon, niti kancelarije i da se sve koordiniše iz centrale u Berlinu. Da li bi interese zaposlenih onda trebalo da zastupa Savet koji postoji u Berlinu?

Predsedavajući Saveta zaposlenih u Ahenu, Danijel Laval, kaže da je to apsurd: članovi Saveta iz Berlina nemaju nikakvu mogućnost da u toku jednog radnog dana stignu do Ahena i na licu mesta provere navode zaposlenih koji su se na nešto požalili. Slično je i sa preostala tri grada, Braunšvajgom, Majncom i Bremenom.

Da li su saveti zaposlenih trn u oku uprave Liferanda? Na to pitanje uprava firme je odgovorila da podržava osnivanje tih saveta – „u okviru zakonskih regulativa“.

No, stručnjaci poput Johane Venkebah, iz sindikatima bliske fondacije „Hans Bekler“, ukazuju da aktuelni zakoni o udruživanju radnika koji se bore za svoje interese potiču iz „analognih“ vremena u kojima je postojala jedna jedina lokacija na kojoj su mogli da se okupe i radnici i rukovodstvo preduzeća.

„Sada živimo u vremenima u kojima aplikacije za mobilne telefone upravljaju zaposlenima i dodeljuju im zadatke“, kaže Venkebah. „Tu rukovodioci na licu meta više nisu ni potrebni.“ Zbog toga bi odgovarajući zakoni trebalo da budu hitno prilagođeni novoj situaciji.

Zakonodavac ćuti

No, nemačko Ministarstvo rada očito ne vidi potrebu da išta menja. Tu smatraju da je pojam radnog kolektiva dovoljno dobro definisan i „otvoren i fleksibilan kada su u pitanju nove forme rada“.

Nemačka vlada ne namerava da predloži ni izmene zakona koje bi se ticale isplata bonusa ili njihovih mogućih posledica u saobraćaju.

Ministarstvo je saopštilo samo da se „zalaže za fer i primerene uslove rada i delatnosti i kada je reč o privređivanju putem internet-platformi“. Ono je ukazalo da se u EU upravo radi na nacrtu smernica o toj temi.

Sindikat NGG upozorava da bi vlada trebalo da reaguje mnogo brže ako postoji želja da se situacija kurira poput Kristofa poboljša.

fr/sb (swr)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.