1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Dokazano: brza hrana je kao droga!

29. mart 2010.

Eksperimenti sa životinjama pokazuju da brza hrana stvara zavisnost kao i droge. U eksperimentu, pacovi su u sve većoj meri gubili kontrolu nad ponašanjem – na kraju ih ni elektrošokovi nisu odvratili od brze hrane.

https://p.dw.com/p/Mggc
Mozak traži sve veće količine kalorične nezdrave hrane
Mozak traži sve veće količine kalorične nezdrave hraneFoto: AP

Nikotin, kokain, heroin – i brza hrana? Američki naučnici počeli su da upoređuju masnu ishranu sa uzimanjem droga. Ko neprestano jede masne kobasice, pomfrit ili kolače sa šlagom može postati zavistan kao i narkoman – mozak reaguje na visokokaloričnu hranu na isti način kao i na uzimanje droga.

Vezu su utvrdili Pol Keni i Pol Džonson, istraživači Instituta Jupiter u Floridi. U eksperimentu su hranili pacove svim onim što je primamljivo i za ljude: kobasicama, slaninom, kolačima. Neposredno posle početka eksperimenta životinje su se ugojile. Kada im je onda uskraćena kalorična hrana, a umesto nje ponuđeni salata i povrće odbili su da jedu i radije su gladovali.

„Kada se centar u mozgu za osećanje ugodnosti prenadraži primamljivom hranom, sistem se prilagođava i, kao i kod unošenja droge, organizam traži nove količine džank fuda kako se ne bi nelagodno osećao“, kažu istraživači. Termin „džank fud“ odnosi se na kaloričnu hranu niske zdravstvene vrednosti kakva se prodaje u restoranima brze hrane.

Nagrađivanje centara u mozgu

Brza hrana prisutna svuda: slika iz San Hozea
Brza hrana prisutna svuda: slika iz San HozeaFoto: DW/Stefanie Hornig

Proces u mozgu pacova istraživači upoređuju sa onim što se dešava u mozgu zavisnika od droge – njenim unošenjem u mozgu se „nagrađuje“ sistem za osećanje ugodnosti. Ali, što veća količina droge se unosi, to i mozak traži više kako bi se stvorio isti stepen osećanja ugodnosti. „Utvrdili smo da je sve veća gojaznost povezana sa sve većim deficitom osećanja nagrade u mozgu“, kažu naučnici.

Istina, dodaju da se rezultati iz eksperimenta sa pacovima ne mogu direktno preneti na ljude, „ali istraživanje pokazuje da prekomerno unošenje kalorične hrane izaziva u mozgu proces zavisnosti i da pretvara pacove koji su hranjeni takvom hranom u zavisnike od nje“.

Čak i negativne draži nisu pomogle. Pacovi bi neko vreme dobijali lak elektrošok nakon što bi se upalila lampica. Međutim, ako im je bio moguć pristup omiljenoj hrani, ni elektrošokovi nisu mogli da ih zaustave.

Seks, droga… fast fud

Pacovi kao i ljudi - vole brzu hranu
Pacovi kao i ljudi - vole brzu hranuFoto: AP

U molekularnim istraživanjima potvrđena je veza između preterane ishrane i reakcija zavisnosti u mozgu, pišu Džonson i Keni. Oni su se usredsredili na receptor D2 za koji se vezuje dopamin. Mozak stvara dopamin kao reakciju na draži kao što su seks, hrana koja prija ili droga. Za taj receptor odavno se zna da ima presudan značaj kada je u pitanju zavisnost od narkotika.

D2 je reagovao i na uživanje u brzoj hrani. Kako bi izašao na kraj sa sve većom količinom dopamina, receptor D2 je stalno podizao prag, tako da mu je stalno bilo potrebno sve više dopamina stvorenog brzom hranom kako bi „proradio“ i stvorio osećanje ugodnosti.

Keni kaže da su tokom eksperimenta pacovi potpuno izgubili kontrolu nad ponašanjem u ishrani što je glavno obeležje zavisnosti. „Nisu odustajali ni kada su morali da očekuju elektrošok što ukazuje u kojoj meri im je bila važna brza hrana“, zaključuje Pol Keni.

nb/nr/sol