Izbeglice kao potencijal na tržištu rada?

Taser Jokader stoji u izložbenoj dvorani berlinskog hotela Estrel usred štandova. Reč je o berzi rada za izbeglice. Jokard dolazi iz Damaska iz Sirije gde je studirao mašinstvo. "Specijalizovao sam obnovljive energije", kaže on i ponovo gleda na plan na kojem je predstavljeno oko 200 firmi koje imaju štand na sajmu. Agencije za čišćenje, Agencije za negu, hotelske i kejtering firme. Većina njih nudi samo mogućnost prakse. "Za mene nije tako jednostavno da nađem dobar posao jer nemam radno iskustvo", smatra mladi Sirijac. Ponuda na sajmu za njega nije zaista velika.

Na sajmu rada u Berlinu danas je došlo oko 5000 izbeglica. Kao i Jokard oni su pre svega Sirijci, ali i brojni Iračani i Iranci. Na štandu berlinske Dependance, jedne velike farmaceutske kuće, Martin Rimkus deli formulare. Njegova firma je pokrenula program za pripravnike. "Zapanjen sam sa kakvim kvalifikacijama ljudi ovdje dolaze", kaže Rimkus. Među onima koji su zainteresirani za ovu firmu su ljudi sa fakultetskom diplomom, iskusni apotekari. Ljudi poput Favada Alikhana koji je u Pakistanu radio kao direktor prodaje za dijagnostičke instrumente. "Želim konačno da nastavim karijeru!" Ovaj 33-godišnjak u sivom odelu daje Rimkusu kopiju svoje biografije. Za praksu kod Rimkusa on je previše kvalifikovan.

Varljiva nada na tržištu rada

Mihael Huter iz Instituta za nemačku ekonomiju kaže: "Ovi ljudi ne dolaze kod nas kako bi rešili problem nemačkog tržišta radne snage". On na kvalifikacije izbeglica gleda trezveno: "Sve u svemu izbeglice skoro da nemaju obrazovanje, a najmanje je fakultetski obrazovanih među njima." Hunter pominje Studiju Saveznog ureda za migracije i izbeglice koja pokazuje da "62 posto izbeglica do sada u svom životu nisu ni počeli i ni završili studije niti imaju stručno obrazovanje".

Huterova analiza statističkih podataka ima političku pozadinu. U privredi se polako počinju brinuti zbog toga, jer diskusija o izbegličkim temama otežava put ka regulisanoj migraciji na području rada.

Stvar časti

Podnosiocii zahteva za azil doduše nisu došli u Nemačku zbog radnih mesta, ali bi naravno rado da se zaposle. Potreba za tim je velika. To jasno pokazuje i navala na sajmu rada u berlinskom Kongresnom centru. Raspoloženje je dobro, brojne ponude stvaraju osećaj da se konkretno može nastaviti sa karijerom. Najveći broj posetitelja je na štandovima gde se nudi obrazovanje – stručna obuka, vanredno studiranje, kursevi jezika.

Jusuf al Kateb iz Alepa upravo razgovara sa predstavnicom Univerziteta Humbolt iz Berlina o kursevima jezika. „Bez poznavanja jezika je skoro nemoguće dobiti posao“, kaže ovaj bivši preduzetnik. Njegov stari posao – u Alepu je imao ured za papirologiju za građevinske projekte – kao takav u Nemačkoj ne postoji. On takođe nema završen fakultet, pa nije lako da nađe nešto odgovarajuće. Ali, onako kako je živeo poslednjih meseci, takođe više ne ide. „Zaista, moj ponos vređa da živim od socijalne pomoći“, kaže Al Kateb i odlazi do narednog štanda.